Najvažniji pokušaji postizanja mira u Gazi

Najvažniji pokušaji postizanja mira

• Konferencija u Madridu 1991: Prvi direktni kontakti izme?u Izraela i arapskih zemalja uklju?uju?i Palestince, ali bez konkretnih rezultata[2]. 
• Sporazumi iz Osla 1993. i 1995: Donose priznavanje Palestinske odlobodila?ke organizacije (PLO) i uspostavu Palestinske samouprave. Uslijedile su politi?ke promjene, ali i nastavak nasilja.[3] 
• Sporazum na plantaži Wye (1998): Palestinski lider Yaser Arafat i izraelski premijer Benjamin Netanyahu (prvi mandat) postigli su dogovor uz posredovanje SAD-a. Sporazum nije u potpunosti sproveden.
• Camp David II 2000: Pregovori (nakon Wye Plantation sporazuma) propali zbog neslaganja oko Jerusalima, povratka izbjeglica i granica. Rezultat: izbijanje Druge intifade.
• Pregovori u Tabi 2001: Najbliži kompromisu, ali zaustavljeni smjenom vlasti u Izraelu.
• Inicijativa Arapske lige 2002: Predvi?a normalizaciju odnosa s Izraelom uz potpuno povla?enje s okupiranih teritorija.
• Plan za mir 2003: Plan me?unarodnog kvarteta (UN, SAD, EU, Rusija), nikada u potpunosti implementiran.
• Konferencija u  Annapolisu 2007: Pokušaj SAD da revitalizira mirovni proces. Sukob Fatah-Hamas i nova izraelska ofanziva 2008. ga neutralizuju.
• Pariška mirovna konferencija 2017: Pokušaj EU i Francuske da ponude novi okvir – Izrael odbio prisustvovati.
• Abrahamovi sporazumi 2020: Normalizacija odnosa Izraela s UAE, Bahreinom, Sudanom i Marokom – bez u?eš?a Palestinaca[4]. 
• Nedavna konferencija u New Yorku 2025, koju su organizovali Ujedinjeni narodi, Saudijska Arabija i Francuska, bila je još jedan pokušaj revitalizacije mirovnog procesa, ali razlike i interesi velikih aktera i dalje predstavljaju prepreku stvarnom napretku. Konferencija je više predstavljala politi?ki marketing nego konkretnu volju za rješavanjem sukoba, dok na terenu i dalje ljudi ginu i pate, što jasno pokazuje koliko simbolika i retorika nadmašuju stvarne korake ka miru[5].