Najbolji odgovor Nobelovom komitetu i njegovorm laureati Peteru Handke je aktivni bijeg u institucionalizaciju kulture sjećanja
Još jedan moralni debakl Svijeta u BiH, još jedna nagrada projektantima i izvršiocima agresije i genocida u BiH. Pod izgovorom Nobelove nagrade za književnost i estetskog dostignuća u literaturi i opusa koji se istiÄe iznad prosjeÄnosti, Nobelov komitet koga ne zanima mir, sloboda, istina i pravda, odaje poÄast Peteru Handke, negatoru genocida, branitelju veliko nacionalistiÄkog režima Miloševića i glorifikatoru presuÄ‘enih strašnih zloÄina i zloÄinaca.
Ova Nobelova nagrada je na tragu udruženih velikonacionalistiÄkih politika i ideja u njihovim borbana protiv države BiH. Ona je još jedan instrument agresivnih poricanja bosanskohercegovaÄke države. Zato dodjeljivanje nagrade negatoru genocida, apsolutni je anticivlizacijski Äin i novo ponižavanje za ljude koji su unesrećeni jednom fašisoidnom i nacionalistiÄkom politikom koja je devedesetih godina prostor Republike BiH pretvorila u mjesto najvećeg zloÄina poslije holokausta u Evropi. Zato ova nagrada nije oda jednom književnom opusu kako bi trebalo biti, već nagrada nacionalisti, revizionisti i glorifikatoru u borbi protiv jedne hiljadugodišnje bosanske državne i društvene tradicije.
Nagraditi onoga koji negira toliku koncentraciju zla u jednoj staroj, hiljadugodišnjoj evropskog državi i prema jednom evropskom narodu je jedna od najvećih zloupotreba ljudskih prava u historiji Nobelovih nagrada, a prije svega zloupotreba prava na istinu, pravdu i prava na kaznu zloÄinca i onoga ko negira zloÄin. Na svakom od nas je pitanje jesmo li u okidaÄu pobune protiv revizionista sudskih i historijskih Äinjenica o genocidu u BiH, protiv glorifikatora zla i zloÄinaca. To je ono što bi svaki Äestiti Äovjek kome je bosanskohercegovaÄka država bitna morao i trebao smatrati velikim herojskim nasljeÄ‘em koje treba Äuvati od svih anti bosanskih nitkova i na njemu graditi ideju bosanskohercegovaÄke, evropske i svjetske budućnosti u ime sretnog života sa istinom i pravdom za sve. Naše osporavanje odluke Nobelovog komiteta nije mržnja protiv pisca i njegovog književnog djela, nego oslobaÄ‘anje žrtve od straha pomoću kulture sjećanja, a u ime pobune protiv revizioniste i glorifikatora. Jer oslobaÄ‘anje žrtve od straha pomoću kulture sjećanja, a sastavni dio kulture sejćanja je i borba protiv negatora genocida, borba protiv nagraÄ‘ivanja negatora genocida, je ljudsko i božje pravo koje traži istinski aktivizam. Ne može se sa smetlišta historije iskopati progres, ako Nobelov komitet povrijedi žrtvu i tako doprinese da istina i pravda gube, da mržnja pobjeÄ‘uje ljubav, a nada gubi od beznaÄ‘a. Naša obaveza je ići putem kulture sjećanja, istine i pravde.
BiH nije zemlja mržnje, u BiH sve što je retrogradno se ne može vezati samo za islam, ali u BiH njeni istinski sinovi i kÄeri jesu dehumanizirani u agresiji i genocidu i sada ponovo ovom nagradom. Jer ova nagrada nije za književnost, nije samo radi književnog rada, već i radi glasa moralno posrnule i nesposobne Evrope protiv budućnosti bosanske države, glasa koji treba oÄuvati nemoralni eksperiment dejtonske države za oÄuvanje paradržavnih tvorevina izniklih na rezultatima agresije i genocida, koje i dan danas truju jedinstveno državno i društveno tkivo ideje Bosne i bosanskog duha. Nobelov komitet treba da se zamisli nad svojom budućnošÄ‡u, ali i budućnošÄ‡u svijeta jer je moralno posrnuo u negiranje zloÄina genocida u BiH.
Ali nikakva poricanja, nikakve udružene kvazi nauÄne komisije, nikakva namjerna dobro plaÄena prekrajanja historije i sada nikakve nagrade pa bile one i Nobelove, ne mogu ugroziti i posebno ne poništiti sudsku pa samim tim i historijsku i ljudsku Äinjenicu o genocidu u Srebrenici, najveÄem zloÄinu poslije holokausta u Evropi. Njima koji to uporni pokušavaju se samo Äini da mogu na bilo koji naÄin naškoditi navedenim Äinjenicama o zlu koje se srući na jednu zemlju i jedan narod. UnatoÄ Äinjenici da historija svjedoÄi o moralnim sunovratima onih koji trebaju da održavaju pravedan poredak na zemlji, Bosna za razliku od Nobelovog komiteta ostaje buditi vjeru u Äovjeka. Bosna je dokaz kako je razlikovanje dobra od zla, pravde od nepravde i istine od laži ostalo temeljnim ljudskim porivom i pozivom.
Emir Ramić