IMA JEDAN BOSNJAK

IMA JEDAN BOSNJAK

Ima jedan Bošnjak povazda klanja.
Ima jedan klanja samo akšam i sabah. ide on i na džumu.
Ima jedan, tako kažu, klanja kad se sjeti.
Ima jedan klanja samo teraviju.
Ima jedan klanja samo od Bajrama do Bajrama.
Ima jedan plaho se naljuti kad mu neko rekne da nije dobar musliman, pa on tome odbrusi ovako: Ti ćeš meni reči da je nisam musliman. Otkako znam za sebe, ja svaki dan sva tri vakta klanjam.
Ima jedan ide u džamiju i klanja samo pred izbore.
Ima jedan nikad nije u džamiju unišo, ni pred izbore ni poslije izbora.
Ima jedan ne klanja i ne ide u džamiju, a kaže, volio bi i da klanja i da ide u džamiju.
Ima jedan povazdan Allaha spominje, stalno viče: subhanallah, elhamdulillah i halali brate.
Ima jedan pa kaže da će u 70-oj godini doći tobe kad sve išÄejfi. Ne zna,hud da sutra more umrijeti.
Ima jedan pa se naljuti kad mu neko kaže da je novokoponovani musliman.
Ima jedan imenjak-samo po imenu musliman.
Ima jedan bošnjo pa stalno priča sve najgora o hodžama i hadžijama. Kod hodža i hadžija vidi trun nevaljštine, a kod sebe i drufih ne vidi brdo poganluka.
Ima jedan ne klanja, u džamiju ne ide, ne posti, a za svaki Bajram kurban kolje.
Ima jedan kaže da je musliman u duši.
Ima jedan svake godine cijeli ramazan posti i klanja, a ha prođe ramazan, on prestane klanjati i počne piti.
Ima jedan pa mu smeta selam, jer je to arapska riječ, a ne smeta mu arapska nafta u autu.
Ima jedan prema islamu se odnosi kao srbi prema Dejtonu: prima ono što njemu godi, a ne prima ono što mu nije po volji.
Ima jedan bošnjo stalno ide u džamiju, a sa svima se svaÄ‘a, sa braćom i sa komšijama pa vazdan se po sudovima ganja.
Ima jedan stalno i svakom vazi i dersi, bi reko insan-muftija, a on i ne klanja.
Ima jedan pa samo gleda šta hodže rade.
Ima jedan pa veli neće u džamiju kad vidi ko sve ide.
Ima jedan dolazi u džamiju samo da ga ko vidi, a jedan drugi dolazi samo da vidi ko ide a ko ne ide u džamiju.
Ima jedan kaže da ima sedamdeset glava i vratova, sve bi glave i vratove za din dao.
A opet ima jedan koji veli da bi poginuo za svoju vjeru, ali kad ga vikneš da ide u džamiju, on kaže: (E taj film nećeš gledati).
Ima jedan vjeruje u Boga , ali ne vjeruje u Džennet i Džehennem.
Ima jedan skoro došo tobe, pa da mu je sad da svi ljudi budu kao on.
Ima jedan pa mu čisto krivo kad neko doÄ‘e tobe. Malo malo pa on tome nabije na nos kako je doskora i pio i svašta radio.
Ima jedan, ime mu lijepo, muslimansko, a psuje, neuzubillahi, Boga i džamiju.
Ima jedan pa ga je stid što je musliman.
Ima jedan pa kaže sve bi u životu bio, samo ne bi bio hodža ili presjednik svojima.
Ima jedan pa samo gleda kako ko klanja ovaj ili onaj i pita se kakav mu je to namaz, a ne pita se hoće li mu Allah njegov namaz ukabuliti.
Ima jedan pa gleda hoćeli Haso ili Huso dati na sergiju, pa ako oni dadnu i on će.
Ima jedan pa se naljuti zbog jedne riječi pa je spreman ako treba i čitav život sa bratom ne pričati i nikad se ne pomiriti.
Ima jedan pa samo gleda šta hodže rade.

Isječak iz knjige Kuća na dva sprata plus potkrovlja